петак, 29 марта, 2024
vesti online

Сточари у трци за државну земљу

Прави интерес за државну земљу коју добијају сточари је у њеној цени која износи 200 евра, а потом део њих издаје је у подзакуп за дупли износ. Разлика им остаје као чиста зарада
Аутор: Александра Исаковпонедељак, 16.07.2018. у 22:00

Сточарство много брже расте на папиру него у стајама (фото А. Васиљевић)

Суботица – У околини Суботице одједном је толико порастао број сточара и грла која држе у оборима да се надлежни у локалној самоуправи хватају за главу. Бригу им задаје чињеница да сточарство брже „расте” у папирима, него у стајама. Ова разлика у приказаном и стварном стању резултат је јагме за закуп државног земљишта.

Сваке године локална самоуправа по програму чије услове прописује и одобрава Министарство пољопривреде издаје у закуп сву државну земљу са своје територије. У издавању земље, предност имају сточари, који за њиву не морају да лицитирају, као ратари, већ им се додељују парцеле по праву пречег закупа. Величину парцеле коју ће им доделили посебна локална комисија зависи од величине сточног фонда којим располажу, законодавац је ту увео категорију условног грла (за које се рачуна да има 500 килограма) за које се добија у закуп хектар земље. Ово се односи на уматичена грла, док се за неуматичена рачуна мање земље.

Изменама приручника које су уведене прошле године дозвољено је да пољопривредници број својих грла доказују и фактурама о куповини, односно продаји. На основу ових фактура прошле године је први пут примећен нагли раст броја грла код појединих сточара, који су на основу тога имали право на закуп више државног земљишта него пре.

„Претходних година по праву пречег закупа имали смо захтеве око 150 сточара, прошле године их је било 200, а ове чак 258. Суботица има око 12.000 хектара државног земљишта, и прошле године сточарима смо дали рекордних 8.500 хектара, а остало је ишло на лицитацију”, каже за „Политику” Шимон Острогонац члан Градског већа задужен за пољопривреду. Ове године не само што је порастао број сточара, већ и број грла која узгајају и уколико би се поштовао однос броја и тежине грла и земљишта, Суботици би требало 16.000 хектара да подели сточарима, односно бар 4.000 више него што располаже. На основу пријављених грла изгледа као да се у оборима око Суботице одгаја бар 150.000 свиња, а према подацима Регионалне привредне коморе тај број је готово за четвртину мањи.

„Ми прошле године нисмо имали законски основ да одбацимо фактуре јер се у приручнику наводи да се признају сва грла која су била на фарми од 1. октобра до 1. октобра наредне године. Пољопривредници и сточари се међу собом познају, мање више зна се ко колико има стоке и земље, и нама су почели да се јављају пољопривредници са тврдњама да су поједини сточари добили више земље него што им припада. Како се ове године појавио овај број сточара, мораћемо да ангажујемо и ветеринарску инспекцију како би проверили стварно стање на терену”, објашњава Острогонац.

Због овог проблема програм издавања државног земљишта у Суботици иако је требао да буде усвојен у априлу, још није донесен јер се чека да се утврди стварно стање у оборима, или да се уради линеарно смањивање површина које се додељују како би било за све. Међутим, прави интерес за државну земљу коју добијају сточари је у њеној цени. Држава им даје земљу у закуп у износу од 200 евра по хектару, док у приватном закупу или на лицитацији та цена иде и до 400 евра, и још је економски исплатива за закупца. Сточар који оствари право на више земље него што му је  потребно даје је у подзакуп, иако то није дозвољено, и разлика у цени је његова чиста зарада.

Међу пољопривредницима који су прошле године међу првима добили већу количину земље је и Данијел Ковачевић из насеља Мала Босна. У разговору за „Политику” тврди да је у његовом случају све легално, те да је 400 хектара државне земље у закупу резултат чињенице да има 5.000 свиња у тову. „Проблем је што су многи који су имали капитал видели да је то исплативо и закупили сточне фарме, и на основу тога траже земљу. То је и начин да се ’опере новац’ јер нико вам на проверава да ли су улагања и пријављени род у сразмери. Познајем пољопривреднике који су у закуп добили 300 хектара, одмах их издали за 400 евра и у џеп ставили разлику од 60.000 евра” тврди Ковачевић.

Шимон Острогонац такође потврђује да је издавање у подзакуп по цени која је и до два пута већа од закупа који се плаћа граду и држави један од разлога зашто сточари пријављују више грла како би добили више земље. Један познати пољопривредни комбинат који поседује неколико хектара земље, формирао је ћерку фирму на коју је пренео само сточарство и по том основу сада од града траже 2.000 хектара. Постоји неколико сточара који су на једном имању формирали неколико газдинстава, на име родитеља, деце, супружника, и једни другима „препродају” свиње које нити су напустиле обор, нити су се умножиле, али по том основу свако газдинство жели да оствари своје право на пречи закуп државног земљишта.

„Од 258 сточара, њих 29 потражује земљу у површини већој од 6.000 хектара. Ми морамо пажљиво да утврдимо чињенице како не бисмо оштетили ни оне који поштено раде. Уколико и утврдимо неслагање између достављених података и стања у оборима, још остаје питање шта са приложеним фактурама?”, у дилеми је Шимон Острогонац.(POLITIKA)