Ruska finansijska kriza oseća se i u Belorusiji, Lukašenko traži druga tržišta
Do sada je Belorusija prodavala u Rusiji čak 85 posto svoje produkcije, a sada samo 45 posto. Amerika je skinula ekonomske sankcije Belorusiji
MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA
ZBOG ekonomske krize koja je zahvatila Rusiju predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je naredio svojoj vladi da što pre nađe nova tržišta za svoje proizvode. Jer, Belorusija više ne može da se oslanja samo na Rusiju, pogotovu od kada se njeno tržište urušilo zbog pada rublje, povećanja cena, ali i želje Moskve da u trgovinama ima što više domaće robe. Do sada je Belorusija prodavala u Rusiji čak 85 posto svoje produkcije, a sada samo 45 posto. Dodatni problem za Belorusiju je i situacije u Ukrajini, jer ekonomska situacija Kijevu ne dozvoljava da kupuje beloruske kamione i traktore.
– Ne nameravamo da prekrstimo ruke i čekamo bolja vremena. Beloruske kompanije su već izašle na američko tržište jer su skinute sve sankcije. Traženje novih tržišta nam je neophodno da bismo spasli svoju proizvodnju i da ljudi ne izgube posao – rekao je Lukašenko.
Rusija je ovih dana zaustavila uvoz mesa iz Belorusije zbog “kršenja sanitarnih normi”. Pre toga u Moskvi su optuživali beloruske kompanije da se bave reeksportom iz zemalja zapadne Evrope koje su pod ruskim sankcijama.
Vašington je do sada na svojoj crnoj listi imao ne samo predsednika Aleksandra Lukašenka, već i njegove sinove, kao i glavne rukovodioce te zemlje. Sada je po prvi put u Minsku saopšteno da su Amerikanci skinuli svoje ekonomske sankcije Belorusiji.
Lukašenko je jedan od najpopularnijih političara u Rusiji. Poslednja istraživanja pokazuju da je njegov rejting dostigao 61 posto, dok je pre četiri godine bio samo 16 posto. Poređenja radi, sadašnji rejting Putina iznosi 85, a premijera Medvedeva 63 posto. Sociolozi objašnjavaju rast popularnosti Lukašenka lojalnošću Rusiji u vreme dok Moskva ima hladne odnose sa SAD i zapadnom Evropom. Čak 66 posto Rusa smatra da je Belorusija najpouzdaniji partner RF.
Od prvog januara 2015. carinska unija Rusije, Belorusije i Kazahstana postaje Evroazijski ekonomski savez sa slobodnim kretanjem kapitala, robe i radne snage. Trojci će se pridružiti prvo Jermenija, a zatim i Kirgizija. Ideju za stvaranje takvog saveza davno je dao predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev, koji je bio i protiv raspada SSSR, a kada se već to dogodilo, predlagao je ekonomsko povezivanje.
Protivnici ekonomske integracuije na postsovjetskom prostranstvu zlobno kažu: bilo šta da rade Rusi ispada “kalašnjikov”, a kada se god razgovara o udruživanju – ispadne SSSR. Ako se pogleda struktura gastarbajtera u Rusiji, onda je jasno zbog čega bivše sovjetske republike iz Azije žele integraciju sa RF. U Kirgiziji, ali i Kazahstanu je značajan broj nezaposlenih mladih ljudi koji svoju šansu vide upravo u Rusiji. A Rusiji treba radna snaga, pogotovo ona jeftinija.
PROBLEMI S RUBLjOM
CENTRALNA banka Rusije je u noći između ponedeljka i utorka podigla referentnu kamatnu stopu sa 10,5 odsto direktno na 17 odsto, zbog oštrog slabljenja rublje. Ukupno je ove godine do sada ključna kamatna stopa od 5,5 odsto, koliko je bila početkom godine, povećana šest puta. Uprkos svim merama, rublja je u ponedeljak pala maksimalno za poslednjih 15 godina, a tokom 2014. je izgubila 40 posto svoje vrednosti u odnosu na evro.