Godišnja potrošnja električne energije u svetu procenjena je na 22,8 petavat-sati. Instaliranjem plutajućih fotonaponskih sistema na 30 odsto površine većih akumulacija vode, bila bi zadovoljena trećina potrošnje, pokazuje nova studija.

Solarni paneli su jedan od najjeftinijih i najefikasnijih načina za proizvodnju električne energije, međutim i oni imaju svoje nedostatke. Instaliranje solarne elektrane zahteva veliki prostor.

Prema jednoj studiji iz 2021. godine, države sveta bi verovatno trebalo da odrede između 0,5 i pet odsto svoje površine za solarne panele da bi postigle potpunu dekarbonizaciju, piše Euronews. Bitka za prostor neretko dovodi do sporova investitora u solarnu energiju sa poljoprivrednicima, lokalnim zajednicama i zaštitnicima životne sredine.

Međunarodni tim naučnika koji se bave životnom sredinom predlaže plutajuće fotonaponske sisteme kao rešenje u novoj studiji pod nazivom „Proizvodnja energije i ušteda vode pomoću plutajućih solarnih fotonaponskih panela na globalnim akumulacijama“, objavljenoj u časopisu Nature Sustainability.

Preko 150 urbanih aglomeracija bi moglo da postane energetski nezavisno

Studija sadrži procenu proizvodnje električne energije kada bi 30 odsto površine akumulacija bilo pokriveno solarnim panelima. Analizirano je 114.555 prirodnih i veštačkih jezera širom sveta čija je površina veća od jednog hektara. Manje akumulacije nisu analizirane, jer su podložne isušivanju, navodi se u studiji.

Procena je da bi sa samo 30 odsto pokrivenosti moglo biti proizvedeno 9,4 petavat-sati električne energije godišnje. To bi bilo dovoljno da zadovolji trećinu svetske potrošnje.

„Uzimajući u obzir blizinu većine akumulacija naseljenim centrima i potencijal za razvoj namenskih lokalnih elektroenergetskih sistema, nalazimo da bi 6.256 zajednica i/ili gradova u 124 zemlje, uključujući 154 metropole, moglo da pokrije sve svoje potrebe za strujom pomoću lokalnih plutajućih fotonaponskih postrojenja“, pišu autori.

Među zemljama koje bi mogle imati najviše koristi od proizvodnje energije iz plutajućih solarnih panela su Brazil, Kina i Indija.

Studija nije uračunala negativne posledice

Naučnici ističu nekoliko prednosti ovog tipa solarnih elektrana. Instaliranjem fotonaponskih sistema na postojećim akumulacijama, štedi se prostor, tako da zemljište može da se iskoristi za druge namene. Još jedna od prednosti jeste i činjenica da se većina akumulacija nalazi u blizini strujne mreže. Zahvaljujući vodi, koja hladi sistem, povećava se efikasnost pretvaranja energije, dok se istovremeno smanjuju gubici vode koji nastaju zbog isparavanja.

U studiji je izostavljeno da postavljanje plutajućih fotonaponskih sistema može i imati i negativne posledice. Neke studije su pokazale da nedostatak sunčeve svetlosti podstiče razmnožavanje toksičnih algi i smanjuje količinu kiseonika u dubljim slojevima vode te da to šteti flori i fauni i utiče na dinamiku ugljenika.

Postoji i rizik od kontaminacije iz materijala od kojih su sačinjeni fotonaponski paneli i od uticaja elektromagnetnog polja oko kablova. Kako se za izgradnju i održavanje koriste plovila, moguća su i izlivanja hemikalija.

Šta su plutajući fotonaponski paneli

Solarni paneli postavljeni na plutajuće platforme gotovo su identični onima na kopnenim površinama. Jedina razlika je u načinu instalacije. Platforme na kojima se nalaze paneli vezane su za dno, ali mogu da se pomeraju tokom lošeg vremena i u skladu s promenom nivoa vode.

Za postavljanje solarnih plutajućih elektrana potrebna je stabilna nezasenčena vodena površina, što kanale za navodnjavanje, jezera i akumulacije čini idealnim lokacijama.

Na kraju 2018. godine, ukupni instalirani kapacitet fotonaponskih panela je iznosio 1,3 gigavat-sata. Očekuje se da će sa razvojem tehnologije snaga dostići 4,8 gigavat-sati do 2026. godine, navodi se u studiji.