Panika u Kremlju, barikade oko Crvenog trga
REALNOST RATA KVARI PUTINOVO SLAVLJE Panika u Kremlju, barikade oko Crvenog trga, otkazan Besmrtni puk: Želi da prikaže svu moć Rusije za Dan pobede, ali je parada u senci incidenata
Neobjašnjivi incidenti, uključujući prošlonedeljni napad dronom na Kremlj, potkopavaju plan ruskog predsednika Vladimira Putina da svetu prikaže rusku snagu na paradi 9. maja.
Moskvi je trebalo 12 sati da odgovori nakon što je prošle srede eksplozija osvetlila kupolu kompleksa Kremlja.
Prema rečima Dmitrija Peskova, portparola ruskog predsednika, bezbednosnim službama je bilo potrebno vreme da istraže incident. Ali, nema sumnje, i spin doktori Kremlja su radili dodatne sate.
Uoči Dana pobede — koji tradicionalno slavi sovjetski trijumf nad nacističkom Nemačkom, ali koji je postao simbol trenutnog rata Rusije protiv Ukrajine — stav Kremlja kod kuće je da se zemlja bori protiv neprijatelja koji je toliko moćan koliko je i zao.
Taj narativ treba da objasni odsustvo uspeha na bojnom polju posle 14 meseci borbe, dok Rusima nudi osećaj sigurnosti da će se za njih život nastaviti kao i obično, piše briselski „Politiko“.
Ali niz misterioznih incidenata – uključujući eksploziju u sredu u ranim jutarnjim satima – otkriva pukotine u fasadi snage Rusije. Otkazivanje nekih proslava Dana pobede je još jedan znak da nije sve po Putinovoj volji.
Kremlj je na kraju opisao upad dve bespilotne letelice u 2 sata ujutro na dobro zaštićenu moskovsku rezidenciju kao pokušaj ubistva predsednika Putina od strane „kijevskog režima“. To je bilo u saopštenju u sredu popodne, koje je takođe navelo da Moskva ima pravo da odgovori „gde i kada smatra da treba“. Putin u to vreme nije bio u kompleksu. Dan kasnije, Moskva je svojim optužbama za eksploziju dodala i SAD.
– Mi dobro znamo da se odluke o takvim akcijama, takvim terorističkim napadima, ne donose u Kijevu, već u Vašingtonu – rekao je Peskov u četvrtak.
I Kijev i Vašington oštro poriču bilo kakvu umešanost.
Umanjivanje značaja
Napad dronovima u sredu bio je poslednji u nizu neobjašnjivih incidenata na ruskom tlu poslednjih meseci, uključujući i napad automobilom bombom na ultranacionalističkog pisca Zahara Prilepina u subotu — treći napad na proratne propagandiste od početka invazije. Prethodna dva su imala smrtne ishode. Došlo je i do brojnih srušenih dronova, isklizavanja teretnih vozova iz šina i najmanje dva požara na skladištima goriva na Krimu.
U svim tim slučajevima, Kremlj je umanjio značaj vesti ili se držao na distanci.
Dakle, činjenica da je ovaj put izabrala da objavi zvaničnu izjavu i uperila prst u SAD, svog glavnog neprijatelja, sugeriše da Kremlj želi da ljudi to primete. Ali sa kakvim efektom?
Predvidljivo, najglasniji propagandisti Kremlja su tražili osvetu. Bivši ruski predsednik i sadašnji predsednik Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev pozvao je na „fizičku eliminaciju“ ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
„Možda će sada stvari zaista početi da se dešavaju?“, napisala je Margarita Simonjan, glavni urednik ruskog državnog emitera RT.
Ali osim uobičajenog nacionalističkog zveckanja sabljama, glavne večernje vesti u Rusiji nisu emitovale scene eksplozije drona.
I dalje ostaje više pitanja nego odgovora.
Kremlj je jedna od najbolje zaštićenih lokacija u Rusiji, a široko se pretpostavljalo da je probijanje njegove protivvazdušne odbrane gotovo nemoguće. Štaviše, poznato je da Putin većinu vremena provodi na drugim lokacijama.
To je podstaklo spekulacije da je napad dronom zapravo bila operacija pod lažnom zastavom, koju je organizovala jedna od ruskih bezbednosnih službi.
Mogući motivi mogu biti unutrašnja borba za vlast — koliko god se na službe bezbednosti gledalo kao na monolit, one su u stvari prilično podeljene — ili pokušaj da se Zapad odvrati od daljih isporuka oružja Ukrajini, pošto se oružje navodno koristi u udarima na rusku teritoriju.
Simbolizam
Ali napad na srce moći nosi veliku simboličku, ako ne i fizičku cenu. Putin je baš u Senatu Kremlja održao istorijski sastanak sa svojim savetnicima za bezbednost koji je prethodio pokretanju njegove invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Njegova simbolika je neosporna.
Bez obzira na to ko stoji iza napada, manje je verovatno da će proizvesti efekat ujedinjenja oko zastave, nego da postavi neka pitanja u vezi sa odbrambenim sistemom Kremlja.
Prave se poređenja sa danom kada je 19-godišnji Nemac Matijas Rust sleteo avionom “cesna” u blizini Kremlja tokom Hladnog rata. Činjenica da je uspeo da preleti granicu bila je veliko poniženje za Mihaila Gorbačova. Kao rezultat toga, usledila su otpuštanja u vojnom vrhu.
Ne pomaže ni vreme prošlonedeljnog incidenta, jer baca senku na uobičajeni prikaz ruske vojne snage za Dan pobede 9. maja.
I pre napada u sredu, situacija je bila napeta. Izbegavajući upotrebu reči „rat“, koja je zabranjena, desetine ruskih gradova su otkazale vojne parade kako ne bi „provocirali protivnika“. Besmrtni puk, izuzetno popularna povorka ljudi koji nose fotografije svojih rođaka koji su se borili u Drugom svetskom ratu, opozvan je. Neka mesta su čak odustala od svojih vatrometa.
– U sadašnjem kontekstu, otkazivanje parada će se smatrati još jednim znakom da stvari idu veoma loše – rekao je Abas Galjamov, bivši govornik Kremlja koji je postao analitičar, za Eho Moskve.
Iako bi izbegavanje masovnih okupljanja u gradovima blizu granice Rusije sa Ukrajinom moglo izgledati kao logična mera predostrožnosti, to je manje očigledno za one koji su hiljadama kilometara daleko u Sibiru.
Govor na Crvenom trgu
Neki se naglas pitaju da li nekim gradovima možda jednostavno nedostaje vojna oprema za paradu. Ili da li bi možda želeli da zaustave ljude koji izlaze na ulice držeći fotografije svojih rođaka koji su umrli u Ukrajini, pružajući na taj način vizuelni prikaz broja poginulih u ratu u Rusiji.
Napetost u prestonici je opipljiva.
Crveni trg je dve nedelje zatvoren za javnost, a ulice su zabarikadirane.
Nakon incidenta u sredu, gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin odmah je zabranio upotrebu dronova, a desetine drugih regiona su od tada sledile njihov primer. Danima unapred, Moskovljani su već imali problema sa svojim GPS signalima.
Mnogo toga će zavisiti od Putina. Njegov godišnji govor povodom Dana pobede na Crvenom trgu jedan je od retkih trenutaka kada se unapred zna gde se nalazi.
Posle bezbednosnog proboja u sredu, neki se pitaju da li bi mogao da se predomisli i ne pojavi na podijumu. Ali njegovo odsustvo ne bi bilo dobro, a male su šanse da bi Kremlj rizikovao psihološke posledice.
Pa ipak, pitanje da li je dovoljno bezbedno da predsednik izađe u javnost u centru Moskve govori više od zvuka 10.000 ljudi koji marširaju Crvenim trgom.
