Novac odlazi, nova kriza dolazi?

Turska lira prolazi kroz turbulentan period. Još prošle nedelje se šef Centralne banke Erdem Bašči zalagao da kamate za pozajmice bankama ostanu na 4,5 odsto. A lira je i dalje slabila. Stoga je u utorak kamata drastično podignuta na 10 odsto. Dnevni listovi bliski vlasi Redžepa Erdogana pišu o „kamatnom puču“ i pobedi „kamatnog lobija“. Erdoganu naime nije drago što kamate Centralne banke rastu baš pred lokalne izbore u martu. Strahuje se da će visoke kamate smanjiti investicije, što će se na kraju osetiti i u potrošačkoj korpi građana. Osim toga, turska lira se i dalje nalazi u slobodnom padu pa je pitanje da li je potez finansijskih vlasti u Ankari dao ikakve rezultate.

Zaokret Federalnih rezervi

Holger Schmieding

Turska nije jedini moderni „ekonomski tigar“ koji je na svojoj koži osetio potez Federalnih rezervi iz Vašingtona. Pogođene su i druge velike zemlje u kojima je poslednjih godina bilo isplativo uložiti novac – Indija, Brazil, Južnoafrička Republika… Sve ove države su profitirale od američke politike jeftinog novca. Naime, Federalne rezerve su godinama otkupljivale ogromne količine državnih obveznica SAD, i spuštale sopstvenu kamatnu stopu ka nuli. Isprva pogodno za investitore, ova politika u jednom trenutku dovodi do zasićenja i investitori traže države u kojima imaju veće izglede za zaradu – recimo Turska.

Kada su patroni američkog novca napustili dosadašnju politiku – odlučili da kupuju manje obveznica i podignu kamate – novac je momentalno počeo da se vraća kući. A to za Tursku, Indiju ili Brazil znači odliv kapitala. Za liru, rupiju i real to je horor. Ipak, Holger Šmidling ne očekuje nešto poput Azijske krize iz 1997. godine. Ovaj glavni ekonomista Berenberg banke kaže međutim da će pogođene države morati da se sudare sa velikim izazovima. „To za ove zemlje mogu postati ozbiljne finansijske krize. Ali ne verujem da turbulencije u zemaljama u razvoju mogu imati trajne posledice po zapadni svet“, prognozira Šmidling u razgovoru za DW.

Smešno bi bilo pripisivati Amerikancima krivicu za situaciju u Turskoj i drugim zemljama, ponavljaju ovih dana poznavaoci prilika. Novčana politika SAD je sasvim logična – jer Federalne rezerve imaju da brinu o američkoj privredi, a ne o turskoj. Novac je bio jeftin upravo da bi se podstakla konjuktura, objašnjava Šmidling. „Sada se ta politika koriguje, opet u sopstvenom interesu. Federalne rezerve rade ono što je ispravno – upravljaju domaćom konjukturom“, dodaje on. Ne može se Vašingtonu prebaciti činjenica da su se pojedine zemlje oslanjale na priliv kapitala iz SAD, umesto što su jačale sopstvenu privredu.

Investitori idu na sigurno

Od svog nastanka novac se ponaša po gvozdenom zakonu koji nijedna kriza ne može da poljulja – on se seli tamo gde ima najveće izgleda da uspe i umnoži se. Pri tome, nije ključan samo obećani rast kapitala, nego i sigurnost ulaganja. Tako nasuprot bezbednom američkom tržištu koje opet nudi izgled za obrt stoje tržišta Turske potresene korupcijom, Brazila i Indije u kojima nema neophodnih reformi, Argentine koja još pati od krize pezosa ili Indonezije koja nema industrijsku bazu da održi stopu rasta. Novac se dakle vraća u SAD, ali i u Evrozonu koja deluje kao da je prebrodila najgori period neizvesnosti.

Osim povećanja kamata, zemljama u razvoju ostaje malo mehanizama da spreče odliv kapitala. Prošle su godine privrednog čuda na Bosforu, uveren je Sinan Ulgen iz istanbulskog trusta mozgova EDAM. „Propuštena je prilika da se strukturnim reformama, povećanjem produktivnosti i boljim obrazovanjem postave bolji osnovi za zdravu privredu“, navodi Ulgen za DW. Takve reforme ionako su uvek dugoročne i bile bi potrebne godine da pokažu svoje dejstvo. „Sada je kasno“, konstatuje turski stručnjak razočarano. „Dobra vemena su prošla.“

Turski premijer Erdogan nema nameru da gleda odlazak novca skrštenih ruku. Već mora da se pomiri sa činjenicom da će proklamovani rast privrede od četiri odsto u 2014. ostati samo puki san. Mediji prenose da Erdogan ima plan B za slučaj da podizanje kamata ne uspori propadanje lire i ekonomije – spekuliše se da bi vlada mogla da zamrzne sav kapital u državi kako bi sprečila njegov odliv. „To bi samo donelo još više štete“, kaže za DW Emre Deliveli, ekonomski kolumnista lista Hurijet. „Onda bi u budućnosti svaki investitor dvaput razmislio pre nego što uloži novac u Turskoj.“

Autor: N. Rujević / Š. Zajbert / H. Beme
Odg. urednik: Jakov Leon

www.pregled.net politika