Nepismenost košta hiljadu milijardi
London – Izveštaj svetske Fondacije za pismenost pokazuje da je skoro 800 miliona ljudi širom sveta, koji ne znaju da čitaju i pišu, „zarobljeno u krugu siromaštva“, prenosi londonski Gardijan u rubrici o Ciljevima održivog razvoja.
Nepismenost je globalna kriza koja će koštati svetsku
ekonomiju 1.200 milijardi dolara ove godine, upozorila je
Fondacija.
Više od 796 miliona ljudi širom sveta je ili potpuno
nepismeno, što znači da ne znaju da čitaju i pišu, ili su
funkcionalno nepismeni, što znači da ne umeju da izvedu
osnovne zaključke iz onoga što su pročitali ili napisali,
ukazuje se u izveštaju.
Nepismeni su, kako u bogatim, tako i siromašnim zemljama,
„generacijama zarobljeni u krugu siromaštva, sa ograničenim
mogućnostima za zaposlenje ili sticanje bilo kakvih
prihoda“.
Cena nepismenosti se izračunava po formuli tako što se za
razvijene zemlje uzima 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda
(BDP), dok u rastućim ekonomijama, poput Indije i Kine cena
nepismenosti je 1,2 odsto BDP, dok je u zemljama u razvoju
to oko dva odsto BDP.
Takve procene reflektuju niži nivo trošenja na socijalne
usluge, kao što su zdravstvo i pravosudni sistem u manje
razvijenim zemljamja.
Zemlje sa najvećim BDP, kako je procenjeno, podneće najveći
trošak nepismenosti, pa će bogate zemlje gubiti svake godine
898 milijardi dolara, zbog nepismenosti radne snage, dok će
rastuće ekonomije izgubiti oko 294 milijarde dolara.
Projektovano je da će Sjedinjene Države izgubiti 362
milijarde dolara u 2015. godine, Kina 134 milijarde dolara,
a Japan će imati troškove u iznosu od 84 milijarde.
Velika Britanija će, zbog nepismenosti stanovništva,
izgubiti 57 milijardi dolara. Među zemljama u razvoju
najviše novca će izgubiti Bangladeš (milijardu dolara) i
Angola (530 miliona dolara).
Fondacija za pismenost objavila je da je stopa pismenosti
među mladim ljudima između 15 i 24 godine povećana sa 83
odsto 1990. godine na 91 odsto 2015. godine. (Danas)