Kampanja za predsedničke izbore je dosadna, a predsedničke kandidate odlikuje bezidejnost i nemoć, rekao je dramaturg Nenad Prokić. Gostujući u Novom danu, on je ocenio da je zato je i moguće bilo da interesovanje privuče pojava Belog Preletačevića, i ohrabio je birače da glasaju za njega.

Prokić je objasnio da će on glasati za Belog kako bi ostali shvatili da čak i Beli može da ih pobedi, sa svim tim konceptom zezancije.

“Nijedan kandidat nije dorastao ozbiljnom dogovaranju. Sve manje je ideja, ideje kao što su koncept slobode, ljudskih prava, ljude to više ne intresuje, interesuje ih kvalitet života”, kazao je.

Danas žrtva nije onaj ko ide na Goli otok, dodaje Prokić, nego onaj ko nema novac.

“Vlada bezidejnost, užasna nemoć ljudi koji pokušavaju da budu nekakvi predsednici, a nemaju nikakve ideje, mlate praznu slamu. I onda shvatite kao dobrodošlu priliku da se pojavio neko kao Beli, ali to je dobrodošlo zaista, i ja ću ohrabriti sve da glasaju za njega, jer je to opomena udobnom političkom životu svim ostalim političkim kandidatima, da ih iza prvog ugla čeka raskid sa biračkim telom. Pa makar to bio i Vučić”, kazao je on.

Analize javnog mnjenja, izlaznost, i intarakcija na društvenim mrežama kada je Beli u pitanju, kako je rekao, ne moraju ništa da znače.

On je ocenio i da kada taj kandidat govori kao Beli “to je dobro, a kad govori kao Luka Maksimović, to ne vredi ništa”. Prokić smatra da Beli nije “rešenje, to je samo opomena”.

“Beli nije nikakva misterija, počelo je kao zezanje.. Jedino je dobro što ništa ne obećava i ništa ne laže i to je već velika stvar”, rekao je on.

U Srbiji postoji obostrano nepoverenje između naroda i političara, I tako je uvek bilo. “U Srbiji već 200 godina ljudi na vrhuncu moći dožive baj baj od nekoga ko ih je doveo na vlast… Postoji obostrano nepoverenje i obostrano laganje” rekao je Prokič i dodao da koliko političari obećavaju, tako i narod obećava da će glasati, pa to ne učini. “Tako su prošli i Koštunica i Milošević”, kazao je.

Gosto Novog dana je rekao da narod tako glasa jer je “pokvaren”, isto koliko i političari. “Narod ne postoji, to je ono što nam objašnjavaju, uzdigli smo pokvarenost do neslućenih visina, to je negovana osobina u našem narodu.. kažu ajmo pošteno, pa ko koga prevari, narod i političari”.

Prokić ističe da je ogroman jaz između onoga što kaže premijer i kako živimo, i da je to je veća laž od onoga što Beli priča.

Može da se desi da Beli donese štetu svima, a mozda i da koristi svima. To je kao i sa liderom LDP Čedomirom Jovanovićem, kazao je, za koga se ne zna ni da li radi za Vučića ili protiv njega. “On radi na tržištu, to su zakoni tržišta”, rekao je Prokić.

“Beli – njemu se to sve dogodilo, a onda se desilo da je prošao kao pijan kroz kafanu jer su okolnosti bile takve da je to bilo potrebno ljudima”. kazao je.

Prokić je dodao i da bi voleo da bude drugog kruga izbora. “Voleo bih i da vidim da Vučić dobije 10, 15 odsto manje nego što misli da će dobiti, jer bi to bilo dobro i za njega, i otrežnjujuće za mnoge.

Izvor: N1

Govoreći o Saši Jankoviću, on je rekao da nije pristalica njegovog obraćanja, niti njegove kampanje i dodao da je Janković obavljao jednu osetljivu funkciju, posle koje je trebalo da se povuče godinu, dve “da se to zaboravi, a onda da nas brani”. Umesto toga, on je isterao svoj mandat do kraja, i o njemu se već pričalo kao kandidat godinu dana pre izbora.

“Kiš je rekao da ne voli Dostojvskog zbog njegovih obožavalaca, e ja ne volim Sašu Jankovića zbog obožavalaca. To su najimpotentniji ljudi u Srbiji, recidivi DS, najveći politički neuspeh od 2000, a sad podržavaju Jankovića”, kazao je.

NATO i EU su izlaz za Srbiju; najviše sredstava da ide za školstvo i zdravstvo

Prokić je rekao i da su NATO i EU izlaz za srpski problem. “EU ima velike probleme, ali svaka unija je bolja od naše sitne mere. Prema nama mislim da nisu fer igrali, prema nama i dalje ne igraju fer, a sad više i ne mogu jer brinu svoju brigu. Bez obrzira na sve, to je izlaz za srpski problem”, zaključio je.

Govoreći o slučaju napadnutog nastavnika u Aranđelovcu, Prokić je ocenio da ekplicitno nasilje vlada u državi već 20 godina, i da je ono moralo da se prelije i u škole. “Imate generaciju koja dan nije provela u normalnoj zemlji. Nema javnog morala, a zemlja bez javnog morala je ludnica u kojoj suroviji pobeđuje”, naveo je on.

Osnovne i srednje škole su bojišta, dodao je Prokić, nastavnici se boje za svoj život, a deca imaju sva prava i onda su tu još i njihovi roditelji. “Poruka za premijera i budućeg predsednika je da su školstvo i zdravstvo važnije od ekonomije i svih priča koje pričaju godinama, to treba da bude najveća budžetska stavka u zemlji koja želi da većina ljudi bude srećna”.

Kada prosečan Srbin treba da ide u bioskop ili pozorište, obavezno onu ženu na blagajni pita: “Je l’ ima smešno?”, pošto se podrazumeva da dobra predstava mora da “ima smešno”.

Do sada se, međutim, nije desilo da prosečan Srbin, razmatrajući ponuđene predsedničke kandidate, onog čiču što prska sprej na kažiprst na biračkom mestu pita: “Je l’ ima smešno?”, pošto se podrazumena da dobar predsednički kandidat “nema smešno”. Ovaj put će konačno biti drugačije.

Ima smešno!

A kako je krenulo, moguće da prosečan Srbin na biračkom mestu pita i: “Je l’ ima sarma?”
Neću predsednika koji će stalno da zvoca! – uzviknuo je nekom prilikom Aleksandar Vučić, misleći na serijal predsedničkih kandidata za koje se opravdano pretpostavlja da će, kad pobede, stalno da mu zvocaju, ali nije pretpostavljao da će se pojaviti jedan koji garantovano, kad pobedi, neće da mu zvoca.
Mada se pretpostavlja da će da mu radi nešto drugo na isto slovo.

-Neću predsednika koji će stalno da zajebava! – uzvikuo je premijer Vučić kada je saznao za kobnu jedanaestu predsedničku kandidaturu.

Vučićeva kandidatura prihvaćena je kao prva, a Preletačevićeva kao jedanaesta. I tu se odmah stvorila takozvana situacija “ko kec na jedanaest”.

Jedino ta dva kandidata će na predizbornom skupu reći: “Hoću da ovo bude industrijski grad ko što je nekada bio. Ako treba, ja ću da radim sve tri smene u svim fabrikama…”

S tim što će onaj kandidat na slovo V to izjaviti mrtav ozbiljan i duboko uveren, a i publika će ceo taj koncept shvatiti skroz bukvalno, jer su pravljeni po mustri listopadnog drveća iz porodice Fagus sylvatica (evropska bukva).

Baš to: “Hoću da ovo bude industrijski grad kao što je nekada bio. Ako treba, ja ću da radim sve tri smene u svim fabrikama…” – obećao je Preletačević Ljubiša prošle godine na predizbornoj konvenciji u Mladenovcu, a publika umalo nije poispadala kroz prozor, jer koja budala bi pomislila da neko može da radi u sve tri smene u svim fabrikama.

-Nije logično! U sve tri mene u svim fabrikama! Pa to je nemoguće! – pomislila je unisono publika na konvenciji pokreta Sarmu probo nisi (SPN), držeći se za stomak, ko ono kad se prejedeš sarme koju nisi ni probo.

Međutim, na konvencijama pokreta Sarmu Nisi Srknuo (SNS) publika duboko veruje da nema te nelogičnosti koja nije logična.

-Takav nam čovek treba, koji će da radi u sve tri smene u svim fabrikama! – aplaudiraju oni u sve tri smene, u svim halama, ali ne fabričkim, jerbo među njima nema nikog ko će javno reći: “Nema logike!”
A i da neko skupi petlju pa vikne: “Nema logike!”, garantovano će onaj sa bine objasniti: “Kad ja pobedim, biće i logike, jer sam već u pregovorima sa najvećim svetskim proizvođačima logike koji željno čekaju da investiraju u našu zemlju!”

Tako da je najveća panika u pokretu Sarmu Nisi Srknuo (SNS) da njihovi simpatizeri ne pomešaju skretanje sa autoputa pa slučajno odu na predizborni miting pokreta Sarmu probo nisi (SPN) gde će besomučno aplaudirati kada glavni govornik objasni da će u fabrici “Petar Drapšin” započeti proizvodnju šarki za “lambordžini” i od Markovačkog jezera napraviti more tako što će u njega istovariti so.

-Ovo su realnije ideje od Vučićevih. Deluju ubedljivije – već možete zamisliti kako Mesni odbor SNS Mali Zvornik kolektivno prelazi u SPN, jerbo im se čini da je progres zagarantovan, a govornik za nijansu ozbiljniji u namerama.

Naravno, postoji mogućnost i da simpatizeri pokreta Sarmu probo nisi promaše skretanje sa autoputa pa zabasaju na predizborni miting pokreta Sarmu Nisi Srknuo.

-Ja se dičim što radim ponekad i 24 sata – reći će Vučić rutinski na početku izlaganja, znajući da posle te izjave uobičajeno pada aplauz dug osam minuta uz ovacije od devet minuta, ali će primetiti neko čudno kikotanje u masi.

-Ovaj je bolji od Belog, keve mi. Kako provaljuje. Car! – brisaće suze simpatizeri pokreta Sarmu probo nisi koji su spletom neverovatnih okolnosti zalutali na miting pokreta Sarmu Nisi Srknuo.

-U Srbiji će se praviti delovi za Boing i Erbas – nastaviće Vučić rutinski, očekujući uobičajeni aplauz dug 12 i po minuta uz suze radosnice 87 odsto prisutnog biračkog tela.

-Auuu, ovo je bolje od šarki za “lambordžini” – nastaviće da se valjaju po hali zalutali simpatizeri pokreta “Sarmu probo nisi”.

Na kraju će Vučić dobiti napad kašlja na nervnoj bazi.

-Predsedniče, hoćete sirup od belog sleza… – pritrčaće mu neko od vernih saradnika.
-Nemoj, molim te, ništa od belog… Imate li slez u nekoj drugoj boji? – zavapiće premijer uz tradicionalni naprednjački pozdrav: “Avaj, Beli!”

A oni simpatizeri pokreta Sarmu probo nisi, zalutali na pogrešan, ali neverovatno sličan predizborni miting, skandiraće: “Samo jako!”, ubeđeni da su na pravom mestu.
Premijeru će konačno pasti kamen sa srca: “Naravno, braćo i sestre. Samo ja, a ko?”

Postoji škola mišljenja da su za sve vekovne nedaće u našoj zemlji krivi “žuti”, najopasniji deo našeg društva. Nije, međutim, daleko dan kada će dr Nebojša Stefanović izaći na konferenciju za štampu i izneti nova otkrića: “Izgleda da smo malo pomešali nijanse. Najnoviji podaci pokazuju da su od žutih mnogo gori beli!”

Jedna teorija kaže da su dinosaurusi izumrli jer su imali veliko telo i mali mozak. Videćemo da li se to odnosi i na veliko biračko telo.