Kopernikovi testisi

Iako je izvanredna i opunomoćena madam Guskova – umal ne napisah Pilar Ternera – srpskim glavešinama javno i jasno stavila do znanja da je za dijalog o Kosovu kasno, da je već potpisano isuviše obavezujućih papira i da nama, Srbima …

… – ovo, doduše, piše između redova – nema druge nego da se u pogodnom trenutku latimo svjetlog oružja, naše glavešine na čelu sa Vučićem se uskurčile i zapele – dijalog pa dijalog.

Zovu dijaloga nije odoleo ni politički komesar Vlade Srbije, Dačić Ivica, ex unutrašnji, ex spoljni popečitelj, koji je u mojoj omiljenoj žutari, Blicu – toj duhovnoj vertikali unutrašnjeg srpskog dijaloga – blagoizvoleo publicirati određena smatranja na temu pravaca razvoja rešavanja kosovskog problema. Ivica je tako dokonao – ili će pre biti da mu je neko drugi dokonao – da se treba dogovarati i potom pregovarati o podeli Kosova, što je i u beogradskom Kitaj Gorodu i u Euromahali izazvalo popriličan amok (sa različitim predznacima), a u Prištini verovatno gromoglasan smeh.

Ja i dalje stojim na braniku dijaloga, ali – ponavljam ovo po ko zna koji put – i dalje držim da bi ključna tema dijaloga moralo biti pitanje šta Srbija namerava da uradi – ne sa Kosovom – nego sa samom sobom, to jest kako da uspostavi državnu kontrolu nad AP Marakanom i SAO centrima za socijalni rad (nad kojima za razliku od Kosova ima bar formalni suverenitet) pa da se tek onda – kada (i ako) uspe da se koliko-toliko sabere, dečemerizuje i otrezni od vekovnog derta – pokuša da shvati i javnosti podastre na uvid da je kosovska secesija bila posledica njene dezintegracije, a ne albanske domišljatosti i delovanja zlih metafizičko-političkih sila.

Nije mi namera da širim defetizam, ali ću ipak otvoreno reći da su izgledi da se dogodi takav kopernikanski obrt ravni Kopernikovim – pardon Pengovim – mudima. Namerno nisam napisao „ravni nuli“ jer, za razliku od Pengovih testisa (koji ne vrede ništa) nula ima numeričku vrednost, i namerno sam pomenuo Kopernika zato što je svetonazor svih srpskih politika (svih vremena i boja) izrazito antikopernikanski, što će reći da taj skup drljavih i smušenih seljačkih mitologema vaseljenu zamišlja kao skup nebeskih i podnebeskih tela koje se vrte oko Srbije i bivaju obasjani srpskim suncem, ali ne samo što ne cene blagodati srpskog sunca, nego daju sve od sebe da ga pomrače, pa čak i da „otmu“ njegove delove.

U pozadini takvog razmišljanja – dominantnog danas, kao i sredinom XIX veka – stoji nacionalno jedinstvo u deluzijama bogomdanosti, izabranosti, posebnosti, istorijskim pravima i ostalim tricama i kučinama od kojih će se – ako se nešto ne promeni – skorih dana praviti hleb „sava“ (po ceni od tri dinara), ali i gorivo za MIG-ove 29. (Danas)