ISTINA O UBISTVU KOJE GODINAMA POTRESA SRBIJU: Gardisti se nisu ubili, na njih je pucalo treće lice!

Prošlo je više od 11 godina od ubistva srpskih vojnika Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića, koji su kao pripadnici Gardijske brigade nađeni mrtvi posle pucnjave u krugu tajnog vojnog objekta “Karaš” u Beogradu. Od tada smo slušali razne teorije zavere o ubistvu dvojice mladića, formirane su razne komisije da ispitaju ovaj zločin, državna i nezavisna, ali krivci nisu imenovani ni osuđeni, a verovali ili ne i dalje stoji zvanična verzija da su oni izvršili samoubistvo.

Baš o ovom slučaju najnovije detalje iznosi prof. dr sc. Slobodan Savić koji je kao član nezavisne komisije, koju je imenovao Vrhovni savet odbrane Srbije i Crne Gore učestvovao u rasvetljavanju ovog važnog slučaja.

Prof. dr. sc. Slobodan Savić iznosi detalje u slučaju “Topčider”, koji otkriva kako je rađeno veštačenje i obdukcija na ovom vrlo teškom slučaju, kao i da li su tvrdnje o samoubistvu opravdane ili je Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića ubilo treće lice.

Pre 11 godina tačnije 5. oktobra 2004. godine Srbiju je potresla stravična vest o smrti dvojice pripadnika Gardijske brigade koji su nađeni mrtvi posle pucnjave u krugu tajnog vojnog objekta “Karaš” u Beogradu.

Tadašnji Vrhovni savet odbrane Srbije i Crne Gore imenovao je nezavisnu komisiju nakon brojnih negodovanja javnosti na izveštaj tzv vojne komisije, koja je iznela tvrdnje da su se gardisti sami ubili. Jedan od članova nezavisne komisije bio je i prof. Slobodan Savić otvoreno govori za Telegraf o svim detaljima vezanih za ovaj slučaj.

Savić tvrdi da se Jakovljević i Milovanović nisu ubili, već da je na njih pucalo “treče lice” jer, kako kaže “to dokazuju činjenice iz veštačenja i obdukcije”.

Radili ste na slučaju Topčider, koji je uzburkao Srbiju, kako je to izgledalo?

– Moje dvoje kolega, Ivanka Baralić i Miroljub Obradović i ja, kao specijalisti sudske medicine, određeni smo za članove nezavisne komisije, koju je imenovao Vrhovni savet odbrane Srbije i Crne Gore. Sučelili smo svoje stavove i mišljenja sa zvaničnim vojnim istražnim organima. Mnogi su nas zbog toga najblaže rečeno čudno i sa neodobravanjem gledali. Kada treba da se uđe u neki posao, pitanje je izbora hoćete li ili nećete to da radite. Mi smo se u taj slučaj uključili rešeni da radimo bez kompromisa, isključivo na osnovu dokaza. U toku rešavanja slučaja Topčider vojni istražni organi su imali tri različite verzije istog događaja, a mi smo u njihovom radu uočili nepravilnosti koje, po našem mišljenju, nikako nisu mogle biti posledica neznanja, jer su bile vezane za detalje koji su opštepoznati u sudskomedicinskoj i balističkoj struci.

Možete li dati neki primer za Vaše tvrdnje?

– Pomenuću dva ilustrativna momenta. Ako neko tvrdi da je ispaljenje projektila iz vojničke automatske puške izvršeno iz apsolutnog prislona, a to znači da je cev bila prislonjena na uniformu, a na toj uniformi u predelu oštećenja na tkanini, kao ni na odgovarajućoj rani, ne postoji nijedan trag dejstva barutne eksplozije, onda je i svakom studentu koji je položio Sudsku medicinu jasno da je to potpuno nemoguće. U takvoj situaciji teško može da se poveruje i prihvati da je taj nalaz apsolutnog prislona, koji u stvari nije postojao, bio napisan slučajno.

To je neverovatno. Kako je moguće da se onda tako nešto pojavi u izveštaju?

– Takođe je neverovatno da ista grupa veštaka u svom prvom mišljenju napiše da je osoba sva tri puta pogođena iz vojničke automatske puške sa udaljenosti veće od 0,5 m, što sa sigurnošću isključuje mogućnost suicida, a u svom drugom mišljenju veštaci za istu tu osobu tvrde kako je pucanjem iz iste puške izvršila samoubistvo. Podsetiću vas samo da je sve balističke nalaze nezavisne komisije potvrdio FBI. Ja sam ponosan na rad ove komisije i žao mi je što nam nijednom nije omogućeno da u zvaničnom sudskom postupku, dakle pred sudom, saopštimo svoje nalaze i primedbe na ono što je urađeno u zvaničnoj vojnoj istrazi.

Na godišnjicu ubistva zastupnica porodice ubijenog gardiste advokat Olgica Batić ocenila je da ne postoji politička volja za rasvetljavanje tog ubistva, navodeći da je postupak i nakon 11 godina u fazi istrage, a da su veštačenja nepobitno pokazala da su gardisti ubijeni.

– Da je postojala politička volja, nešto bi bilo učinjeno do sada, ne bi se čekalo sedam godina da neko tvrdi da su ubijeni, pa nisu ubijeni. Ako morate da tražite da se veštačenje obavi iz Visbadena, pa neko negira to veštačenje, pa morate da tražite superveštačenje Ef-bi-aja, politička volja na žalost ne postoji – smatra Batić.

Kako je istakla, ono što je poslednje učinjeno, je predlog advokata porodica za preuzimanje dodatnih istražnih radnji i u tom kontekstu je saslušan i Branko Krga, u svojstvu građanina, budući da je i Ratko Mladić uputio na njega kao čoveka koji bi eventualno mogao da ima određena saznanja.

– Krga je ostao dosledan onome što je i javnosti rekao, a to je da nema apsolutno nikakva saznanja, da i nije bio u zemlji kada su izvršena ubistva u objektu iza nas – rekla je Batić.

Advokat Predrag Savić rekao je da je “Karaš” korišćen za mnogobrojne nelegalne radnje i da je kontinuitet nelegalnog korišćenja tog objekta dug i da tu treba tražiti jedan od uzroka zašto su vojnici likvidirani.

– Oni su glavom platili zato što su 20-ak minuta kasnili u patrolu, dobrovoljno su se prijavili, jer je jedan vojnik bio bolestan i naleteli su na nekoga ili na nešto, što nisu smeli da vide i tu su nažalost prvo razoružani, pa likvidirani – tvrdi Savić. (Pravda)