Oni podvlače da događaji iz Osnovne škole “Sveti Sava”, gde je zbog napada ekstremista zatvoreno 16 od ukupno 33 biračkih mesta na sveru Mitrovice, kao i drugi incidenti, pokazuju ozbiljne i nedopustive propuste u radu međunarodnih predstavnika. Pred njihovim očima, tvrdi Deda, ekstremisti su noć pred izbore i ušli na sever Kosova.

Deda: Ono što smo videli na severu Kosova je više izraz neaktivnosti NATO-a, EULEX-a, Kosovske policije, kao i srpske policije, koja je još uvek prisutna na severu, nego jačine tih ekstremističkih grupa. Mislim da je neaktivnost ovih prvih dovela do divljanja i terorisanja srpskog stanovništa od strane srpskih ekstremista na severu. Ako pogledamo Srbe južno od Ibra ostvaren je fantastičan odaziv. Srbi u južnim opštinama su izašli na izbore, dok je na severu zakazao bezbednosni sistem međunarodnih snaga u prvom redu, a potom i Kosovske policije i Beograda.

RSE: Gospodine Janjiću, vi provodite puno vremena na severu Kosova, slažete li se u ovoj oceni. Ko je zakazao u organizaciji i obezeđenju izbora?

Janjić: Slažem se. Već nedeljama smo pozivali međunarodnu zajednicu da pokaže svoje prisustvo. Njih jednostavno nije bilo. Od onog tragičnog momenta, od trenutka ubistva EULEX-ovog carinika, Kfor i EULEX su nestali sa svera, Kosovska policija se ponašala kao da reguliše saobraćaj, a bezbednosnu situaciji na severu su održavale civilna zaštita, delovi MUP-a, a kako je vreme odmicalo sve više oni koji su bili za ono što se u izbornom danu i dogodilo.

RSE: S obzirom na ono što se na izborima dogodilo, da li bi se posle izbora, već od ponedeljka, moglo očekivati pogoršavanje bezbednosne situacije na severu ili će poslednji događaji ostati tek nešto što bi trebalo svrstati u severno-kosovski izborni folklor?

Janjić: Znate šta se dogodilo? Veliki odziv građana i njima svaka cast. I severa, i juga, posebno Srbima. Oni su izašli na izbore. Večeras se, međutim, dogodio kolaps međunarodnog prisustva, uticaja Vlade Srbije, a mislim da je to Priština posmatrala, ne želeći da rizikuje ništa sa KPS-om.  U suštini, mi ćemo sada ući u jedan težak period međusobnih optuživanja, istraživanja ko je kriv. Institucionalno jedan jedini način postoji da se to reši. To je ponavljanje izbora, ali kažem, ukoliko nastave da se ponašaju kako su se ponašali do sada, i međunarodna zajednica i Beograd, pa ako hoćete i KPS, odnosno Priština, uslova za ponavljanje neće biti.

RSE: Gospodine Deda mislite li da je jedino rešenje koje se nameće nakon prvog dana lokalnih izbora, zapravo njihovo ponavljanje na severu?

Deda: Ako bi se bezbednosni akteri uozbiljili onda mora doći do ponavljanja izbora na severnom Kosovu. Prva prilika je 1. decembra kada će se u većini kosovskih opština održavati drugi krug izbora. Inače, ja bih napomenuo da imamo fantastičan odziv južno od Ibra. Blizu 800 000 ljudi je glasalo, što je najveći odziv na Kosovu  od 2001. godine. Dakle, u poslednjih dvanaest godina. Ne smemo to gubiti iz vida, jer ovaj veliki odziv južno od Ibra pokazuje da politička scena na Kosovu ulazi u velike unutrašnje promene. To će, naravno, imati direktnu refleksiju i na buduće tokove dijaloga sa Briselom, ali i primene Briselskog sporazuma. Takođe i političke stabilnosti na Kosovu do sledećih parlamentarnih izbora.

RSE: Da li izlaznost južno od Ibra govori da faktori koji su preteći po bezbednost na sveru, na jugu su praktično nepostojeći?

Iljir Deda

Deda: Upravo to. Oni ne postoje već od 2009. godine, kada su stvorene srpske opštine po Ahtisarijevom planu. Međutim, na sveru već četrnaest godina nije bilo volje da se iko bavi tim grupama. Ja bih napomenu da su sinoć, noć pred izbore, ekstremističke grupe iz Srbije ušle na sver Kosova pred očima EULEX-a, KFOR-a, Kosovske policije i tako dalje. Ovo je veoma ružna i neozbiljna pozicija Evropske unije i SAD.

RSE: Odredite izvor, molim vas. Odakle vam informacija da su ekstremističke grupe dan pred izbore ušle na Kosovo?

Deda: Od mojih kontakata na severu Kosova.

Briselski sporazum u velikoj krizi

RSE: Gospodine Janjiću, kako gledate na predlog prvog vicepremijera Vlade Srbije Aleksandra Vučića da se Vladi Srbije prepusti da reši situaciju na severu Kosova?

Janjić: Hoću da verujem da je taj predlog ishitrena i nedovoljno promišljena reakcija na vrlo komplikovanu situaciju koja je nastala. Jednostavno tako nešto bi značilo suspenziju Briselskog sporazuma, to bi značilo i suspenziju Rezolucije 1244. U suštini to je više jedan političko makrektinški potez nego bezbednosna procena. Ono što jeste činjenica to je da je gospodin Aleksandar Vulin u 7,52 izvestio EULEX o postojanju malih grupa, tačno na mestima gde se dogodio incident. Sada se postavlja pitanje, ako EULEX ima informaciju u 7,52 (verujte mi, imam pouzdane izvore), ako Vlada Srbije zna, ako zna KPS, ako zna Kfor, zašto nikome nije odgovaralo da ovo spreči. Ja imam dve potpuno neproverene hipoteze.

RSE: Iznesite onu koja je po vama verovatnija.

Dušan Janjić, foto: Medija centar Beograd

Janjić: Verovatnije je da je rezultat pošao na loše u severnoj Mitrovici i da niko nije želeo da se suočava sa krizom koja bi bila nesrpska većina u lokalnom parlamentu i neizabrani gradonačelnik koji je po volji Beograda. Tada su stvari potpuno krenule naopako. Druga hipoteza se oslanja na to što je OEBS, činjenica je, potpuno omanuo. OEBS je napustio biračka mesta čak i u Zubinom Potoku gde nije bilo ni jednog jedinog incidenta. Dakle, ne može OEBS da zatvara biračka mesta na kojima nema incidenata. On je to uradio i omogućio je drugu rundu, pa će sada biti veoma važno da se vidi šta će u toj drugoj rundi tražiti Beograd kao uslov za ponavljanje izbora.

RSE: U poslednjim satima pred zatvaranje birališta, iz nekih krugova, pojavile su se i informacije da iza nasilnih incidenata na severu Kosova stoje vladajući krugovi u Srbiji, navodno, prestrašeni od mogućnosti da izborni proces doživi kolaps?

Janjić: To je, što bi se reklo, jedna od radnih hipoteza i biće Beogradu jako teško da dokaže da on nije, ali sigurno je da nije jedini. Ja bih vam u odogovoru na to pitanje primenio definiciju koju je meni marta 2004. godine dao jedan američki general. Radi se o vrlo orkestriranom događaju u kome delovi orkestra sviraju i u Prištini, mislim na međunarodnu zajednicu, a i u Beogradu. Dakle, jedan vrlo orkestrirani događaj. Događaj sa posledicama koje mi u ovom mementu još ne možemo da sagledamo.

RSE: Gospodine Deda u ovom razgovoru ste već podcrtali da je jako bitno to što je izborni proces uspešno prošao u opštinama južno od Ibra. Pripišimo to u zaslugu Beogradu, Prištini i Briselu. Ko je sa druge strane pre svega odgovoran za ono što se dogodilo na sveru? Beograd, Priština ili Brisel?

Deda: Pre svega Beograd i Brisel. To je njihova odgovornost. Priština, u stvari, i nema nekakvo jače prisustvo na severu, dok međunarodne snage i Srbija imaju. Briselski sporazum je momentalno u velikoj krizi. Mislim da do nekog rešenja, ponavljanja izbora, mora doći. Međutim i refleksije, zašto je u prvom redu međunarodna zajednica doživela takav debakl na sveru Kosova. Ja se slažem sa gospodinom Janjićem da je apsolutno neprihvatljivo da OEBS povuče sa svih biračkih mesta na sveru svoje komisije. I tamo gde nije bilo incidenata. Za njima su odmah ušli ekstremisti i u Zubinom Potoku, i Leposaviću, i Zvečanu, i da sve polome. Mislim da taj haos na sveru ne odgovora ukupnim prilikama i više vodi dezintegrativnim tokovima na Kosovu nego što će voditi nekom jedinstvu. Do nekog političkog rešenja o ponavljanju izbora odmah treba da dođe. Što brže. Jer mi na Kosovu nismo spremni za takve vrstu krize, imajući u vidu, političke promene koje su se dogodile na dan izbora južno od Ibra. Ja mogu već reći da je, sa tolikom izaznošću koja je tu zabeležena, ovo početak gubitka političke moći gospodina Hašima Tačija.