Evropski zid i azilantske igre
Srbija mora da zaštiti svoje građane od sve učestalijih problema sa grupama azilanata. Moramo da napravimo razliku između izbeglica koji sa porodicama tragaju za boljim životom i onih koji su spremni da kradu i otimaju. Potrebno je izmeniti zakonodavstvo i pooštriti kazne za ilegalni prelazak granice kako bi građani Srbije bili zaštićeni od kriminalaca koji su se pomešali sa izbeglicama.
Piše: Aleksandar Đurđev, jedan od osnivača Srpske lige
Glavno je pitanje zašto migranti dolaze upravo u Srbiju. Kada uđu u Grčku koja je članica Evropske unije, zašto ne nastave kroz Bugarsku, takođe članicu EU, i tako olakšaju put do odredišta? Zašto, umesto toga, ljudi koji ih ilegalno transportuju biraju prolaz kroz Makedoniju i Srbiju, iako znaju da ih na kraju puta čeka zid EU. Tačnije, mađarska žica prema Srbiji.
Odgovori na ova pitanja su sažeti u jednu tačku: nejasan stav našeg zakonodavstva prema tom problemu. Bugarsko zakonodavstvo mnogo oštrije sankcioniše ilegalni prelazak granice, do tri meseca zatvora. Istovremeno, u Srbiji oni koji budu uhvaćeni u ilegalnom prelasku, provedu u zatvoru desetak dana.
Posledica toga je da na severu, u Vojvodini, imamo sve više problema. Ugrožena je bezbednost građana Srbije, a posebno dece. Ugrožena je imovina, red i mir. Veliku štetu trpe i lokalne samouprave. A samo zato što Srbija nije umela da zaštiti svoj integritet. I na kraju, najveća lavina kritika padne na Balinta Pastora samo zato što je skrenuo pažnju na ove probleme. Iako naši građani na severu Srbije iz hrišćanske samilosti pomažu azilantima davajući im hranu, piće, odeću i lekove, uprkos tome što i sami teško žive, to ne znači da probleme ne treba nazvati pravim imenom i ponuditi rešenja. Tako bismo dokazali solidarnost prema azilantima, ali pre svega odgovornost prema našoj državi.
Drugi aspekt problema je dugoročno ekonomski. U prvom polugodištu, azil je zatražilo je više od 35.000 izbeglica iz Azije i Afrike, a procenjeno je da će do kraja godine taj broj narasti do 100.000. Troškovi Srbije za tražioce azila godišnje bi porasli do 150 miliona evra. I to u zemlji gde svaki deseti građanin živi u teškom siromaštvu.
Treći i potencijalno najpogubniji aspekt je očigledna divesifikacija stanovništva. Stanovništvo Srbije polako nestaje, više ljudi umre nego što se rodi. Procenjuje se da je od prošlog popisa stanovništva, a koji je sproveden pre samo četiri godine, Srbija izgubila oko 150.000 stanovnika. Istovremeno, evropski zid na mađarskoj granici ima za cilj da zadrži izbeglice u Srbiji. Nedostatak regulative je najpogodnije tlo za ostvarenje toga.
Imamo obavezu da pomognemo azilantima, ljudima koji su pobegli od ratnih požara ili bede, i na tom putu dočekali zid EU. Ali jedno je ljudska solidarnost, a drugo je prepuštanje sopstvenih građana kriminalnim grupama, bezakonju i anarhiji.
Izmenimo propise, pooštrimo kazne i zaštitimo svoje građane. (Pravda)
