Evropa pritiska Afriku za migrante

Evropska unija trpi ucene Turske da bi sprečila izbeglice da dođu na njeno tlo, ali zato Brisel zbog migrantske krize zavrće ruku onima koji nemaju moć i podršku najvećih sila kakve uživa Redžep Tajip Erdogan – predsednicima afričkih država razorenih ratovima i ekonomskom katastrofom.

Oni će morati da zaustave svoje državljane koji bi krenuli ka Evropi, odnosno da preuzmu one koji su u nju ilegalno ušli, inače će ostati bez finansijske pomoći EU. Tako im je poručeno s briselskog samita EU.

Evropska unija se nada da će sporazum s Turskom o zadržavanju izbeglica ostati na snazi i da će, u suprotnom, odoleti njena „odbrana” zidovima i vojno-policijskim jedinicama nagomilanim na balkanskim granicama i u centralnoj Evropi. Nakon zatvaranja zapadnobalkanske ruta za izbeglice, EU se okreće obezbeđivanju svoje mediteranske granice i zaustavljanju migranata iz Afrike, kojoj se već neko vreme upućuju signali da mora prilježnije zadržavati svoje stanovništvo.

Dok se broj onih koji u Evropu stižu preko Turske, zahvaljujući sprovođenju sporazuma Brisela i Ankare, u poslednje vreme smanjio, u Italiji se sve više oseća kontraefekat „blindiranja” Balkana. Umnožavaju se migranti koji koriste preostalu rutu do Evrope, onu koja ide preko Apeninskog poluostrva.

Njih je dosad za oko šest odsto više nego lani, kada ih je bilo 154.000. Razlika, dakle, još nije znatna, ali je i prošlogodišnji broj migranata bio dovoljno veliki da EU, koju drma i unutrašnja kriza zbog neslaganja članica oko toga kako se postaviti prema izbeglicama, učini sve ne bi li se postupno oslobodila tog „tereta”.

Da u tome EU neće biti iznad posezanja za ucenjivačkim metodama kakvima je skandalizovana kada ih na njoj primenjuje Turska, moglo se pretpostaviti već po tome kako se ponela prema Avganistanu, zemlji u kojoj se borbe tek privremeno smiruju već skoro 40 godina i koja je danas drugi najveći „rasadnik” migranata na Bliskom istoku i u Evropi.

Početkom ovog meseca, uoči međunarodne donatorske konferencije za tu zemlju, koja zavisi od strane pomoći, nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer je Avganistanu, bez mnogo diplomatskog uvijanja, saopštio da će, želi li novčanu podršku, morati da pristane na repatrijaciju migranata kojima je azil u Evropi odbijen.

Mora da se Avganistanci nisu opirali jer su im na konferenciji obećane milijarde dolara, dok su Brisel i Kabul najavili sporazum o povratku avganistanskih migranata u domovinu. Prema pisanju „Nju stejtsmena”, od Avganistana je zatraženo da primi najmanje 80.000 svojih državljana. Otprilike toliko njih, od oko 200.000, koliko ih se lani probilo do EU, dosad je uskraćeno za azil.

Sličan pristup je, izgleda, isproban i na Africi, konkretno: na Etiopiji. Svega nekoliko dana nakon što je ta zemlja, premda je prethodno s tim odugovlačila, preuzela 50 svojih državljana, „izbeglička majka”, nemačka kancelarka Angela Merkel, obećala je pomoć Etiopiji, preneo je Rojters.

Konačno, sada je i na samitu u Briselu EU uspostavila surova pravila igre za afričke migrante. U zajedničkoj izjavi članica nakon skupa, EU je saopštila je da u pogledu centralnomediteranske rute – drugim rečima, od afričkih država – želi dobiti „merljive rezultate u sprečavanju nelegalne migracije i povratku nepropisnih migranata”, kao i da će u tu „svrhu stvoriti i primeniti neophodne poluge, koristeći sve relevantne politike i instrumente EU, uključujući razvoj i trgovinu”.

Rečnik je diplomatski, ali teško da u direktnim kontaktima Afrikancima nije stavljeno do znanja da bi poruku trebalo prevesti ovako: ili primite svoje ljude ili ćete ostati bez novca koji vam dajemo kao direktnu pomoć za razvojne projekte ili kroz trgovinske aranžmane. Takva pretnja je utoliko teža što je EU najveći donator Afrike.

Ovo je još i najmanje što se može očekivati od EU. Radikalniji korak bi bio ako bi od priobalnih država na severu Afrike zatraži izgradnju masovnih prihvatnih centara za migrante, što je ideja koja je iz Evrope nabacivana u poslednje vreme. Još nije nemoguće da će se Brisel i za to odlučiti.

Otpor Afrike će možda biti lako slomiti, ali moćna Turska je pokazala da je tvrđa. Ne toliko, međutim, da ne bi, čini se, pristala na jedan ustupak. Dosad je Ankara ucenjivala da će odustati od sporazuma o zadržavanju izbeglica i pustiti ih ka Evropi ukoliko Brisel ne bude ukinuo vize njenim građanima najkasnije ovog meseca.

U poslednjih nekoliko dana, dva ministra turske vlade su, i dalje strogim tonom, ponovila to upozorenje, ali je rok na kojem sada insistiraju kraj ove godine. I iz EU takođe govore da će dotad odlučiti o turskim vizama.

Ako su se dve strane usaglasile da rok produže za nekoliko meseci, konačni dogovor ne mora biti blizu. Evropa ne odustaje od toga da je uslov za viznu liberalizaciju da Turska ukine svoj antiteroristički zakon, za koji EU smatra da omogućava progon političkih neistomišljenika.

Ankara se bezmalo zaklinje da od zakona neće odustati. Kompromis deluje nemoguće, ali je EU već pokazala spremnost na popuštanje turskim zahtevima, inače bi, kao što je radila u slučaju drugih zemalja, insistirala na mnogo više uslova od tog o antiterorističkom zakonu.

Erdoganu, kojem je naizgled sve manje stalo do vladavine prava i demokratskih principa, EU je već izašla u susret podrškom pred parlamentarne izbore u Turskoj. Osim što ga je u to vreme posetila Angela Merkel, objavljivanje izveštaja o napretku te zemlje u evrointegracijama, u kojem je bilo nepovoljnih ocena o učinku vlasti na raznim poljima, odloženo je dok izbori nisu bili završeni – na Erdoganovo zadovoljstvo.

Odgođeno je i sačinjavanje izveštaja od kojeg je trebalo da zavisi odluka o vizama. Umesto u septembru, kako se najavljivalo – dok je rok za viznu liberalizaciju bio oktobar – sada u EU, preneo je pre dva dana Rojters, kažu da će biti završen u novembru.

EU je možda dobro iskoristila vreme koje joj je Turska ostavila. Granica prema njoj je mnogo čvršće zatvorena. Turska pretnja da će pustiti izbeglice u Evropu više ne deluje toliko opasno. Ali, EU bi svakako više volela da Turska zadržava migrante nego da mediji snimaju kako evropska vojska silom odbija izbeglice.

Njoj je stoga i dalje do očuvanja sporazuma s Turskom, koja se, osim ukidanju viza, nada i ostatku obećane tri milijarde evra pomoći. Ubrzanje evrointegracija, mada takođe obećano, ne čini se nimalo izglednim.

(politika)