Током турског ГАП пројекта, на југу те земље је изграђено чак 22 бране на рекама Тигар и Еуфрат, које након Турске, теку и кроз Сирију, Ирак и Иран. Ове три земље у великој мери зависе од токова две реке, наводи ирански ПресТВ.

Осим смањења водотокова Тигра и Еуфрата, а забележен је пад водостаја у просеку за 34%, што је изазвало исушивање чак 94% месопотамског басена, велики проблем праве и олује прашине које су почеле да паралишу и градове стотинама километара удаљене од погођених подручја.

Ирански министар енергетике Хадејат Фахми упозорио је, овим поводом, Турску да мора да заустави изградњу нових брана, које већ задржавају више од 100 милијарди кубних метара воде.

Пројекат ГАП је заједнички подухват Турске, САД-а, Немачке и Израела, који за циљ има снабдевање два милиона хектара засада у Турској и повећање производње електричне енергије за 7.500 мегавата.

Изгледан рат за воду

Како је објаснио Фахми, према пројекцијама стручњака, Средњи исток ће изгубити више од 10% својих водених ресурса до 2045, до када ће потребе за водом, на истом подручју, нарасти за 60%, што су показатењи који неминовно воде у регионалне ратове.

– Да би се овај проблем решио, четири државе (Иран, Ирак, Турска и Сирија) треба да се посвете дипломатији у вези воде, како би осигурали правилно управљање заједничким воденим ресурсима, нагласио је Фахми.

Он је објаснио да је ова врста дипломатије доживела велики застој 2011, након терористичких удара на Ирак и Сирију, тако да је највећи терет за обуздавање турске по питању водених ресурса сада на Ирану.

Иран је ове године у Уједињеним нацијама већ позвао на стварање регионалне кризне групе, која ће се изборити са нарастајућим проблемом олуја прашине изазваних исушивањем Тигра и Еуфрата. (Pravda)