Simulakrum koji živimo treba da ima izgled organizovane države sa svim prerogativima koji čine organizovani sistem ljudske zajednice.

Otimači i uzurpatori države i njenih dobara žele da anomično društvo prikažu kao savremeno organizovanu i uređenu republiku, iako je ovo u čemu se nalazimo najsličnije srednjovekovnoj orijentalnoj despotiji.

U Beogradu je paša sa svitom, a po nahijama age i begovi, koji rade za njega i sopstvene potrebe. Vremenska distanca između srednjeg i ovog veka premošćena je savremenim dekorom i vokabularom kojim se preko elektronskih i pisanih medija hipnotišu i sluđuju potčinjeni.

Zbog međunarodne zajednice koja funkcioniše sada i ovde, paša želi da se predstavi kao moderni državnik kome je demokratija osnovno životno načelo.

Zato u svom futurističkom crnohumornom performansu organizuje izbore kako bi pokazao da je najvoljeniji, najsposobniji, najuspešniji i nepobedivi vođa.

Ovi izbori neće poslužiti da birači odgovorno i savesno izaberu svoje predstavnike u zakonodavnoj republičkoj, pokrajinskoj i lokalnoj vlasti, već da diktator, zalutao u vremenu i prostoru dokaže svoje postojanje u svom somnabulnom svetu satkanom do laži, prevara, krađa, otimačina i uzurpacija.

Srednjovekovni diskurs ne korespondira sa savremenim civilizacijskim vrednostima, pa planirani izbori mogu samo da označe još jedan oblik podlih igara vlastodržaca, da nas uvuku u svoje zamke.

Odgovornost prema budućnosti, čast, savest i svest o shizofrenoj situaciji u kojoj se nalazimo, nalažu nam da odlučno odbijemo da na bilo koji način učestvujemo u predstavi koja treba da usreći gospodara.

Ne postoje izbori ako ne postoje uslovi da građani slobodno mogu da iskažu svoju volju, podržani zakonima, institucijama i kohezivnim dejstvom državnog sistema.

Umesto svega neophodnog da građani pokažu svoj ustavom zagarantovani suverenitet, imamo jednog čoveka koji je preskočio granice realne datosti i uzdigao se do transcedentalnog nivoa, gde su izbrisane prostorne i vremenske granice.

NJegovo poimanje svega postojećeg ima isključivo ličnu konotaciju i lišeno je uticaja logike, racija i konekcije sa stvarnošću.

Svako ko prihvati da bude deo njegovog morbidnog sveta direktno učestvuje u održavanju uznapredovalog stanja anomije koje ozbiljno preti da nas na dugi period ostavi u vremenskom međuprostoru gde ćemo ostati zarobljeni svojim zabludama i greškama očekujući novog vođu i spasioca.

LJudi koji se dobro snalaze u gospodarevom haosu, rado će učestvovati u izbornoj igri, jer će i u buduće imati koristi od njega. Igraće se u skupštini opozicije i uživati u svom lagodnom životu.

Neće im smetati što će opoziciju glumiti opskurni, violentni i agresivni likovi koji svoju mentalnu insuficijentnost kompenzuju mržnjom i destrukcijom, usmerenim prema svemu što se ne uklapa u njihovu simplifikovan percepciju. Svi će oni predstavljati usklađenu dekoraciju u gospodarevoj predstavi demokratske skupštine.

Oni koji bez pokrića veruju da će ga u nekim gradovima i opštinama pobediti trebalo bi da znaju da će dan održavanja izbora biti manifestacija masovnog poniženja i uništavanja dostojanstva hiljada ljudi koje će doterati na birališta zastrašivanjem, potplaćivanjem, ucenjivanjem i lažnim obećanjima. Oni nikoga neće birati, već samo zaokružiti zadati broj.

Čak i da nekim čudom pobede, izgubiće mogućnost da budu deo organizovanog otpora bezumlju i opasno naraslom ludilu. Ako sada ne stanemo i ne pristanemo da budemo učesnici u održavanju uništiteljskih igara jednog čoveka, postajemo njegovi saučesnici.

Autorka je doktor neuropsihijatar u penziji

Povezani tekstovi: