Takođe, pojedine mlekare najavile su obustavu otkupa od manjih proizvođača, do čega je došlo zbog značajnih količina mleka iz uvoza.

Takvo stanje izazvalo je smanjenje otkupne cene mleka, a paralelno i prezasićenje na tržištu.

I dok su mišljenja po pitanju toga koliko su tvrdnje mlekara o gašenju proizvodnje osnovana, sagovornici Danasa saglasni su da je situacija u mlečnom govedarstvu daleko od idealne.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije napominje da problem sa proizvodnjom sirovine za mlekarsku industriju postoji, i da pre svega leži u malom stočnom fondu.

„Prošle godine imali smo problem sa domaćim mlekom zbog ograničenih cena, pa su se ljudi orjentisali na izvoz i proizvodnju mlekarskih proizvoda za koje nije bilo propisano ograničenje, te smo morali uvoziti značajnu količinu mleka iz Poljske i drugih zemalja. Sada se to stabilizovalo jer cena mleka nije ograničena, ali je činjenica da zbog niske otkupne cene iz ugla proizvođača, oni odlučuju da smanje stočne fondove i preorjentišu se na drugu, jednostavniju vrstu proizvodnje“, objašnjava Stanić.

On napominje da do krize dolazi jer je sistem proizvodnje mleka poskupeo, a cena nije dovoljna da se svi troškovi pokriju i ostavi prostor za zaradu.

Kada je reč o uvozu, naš sagovornik tvrdi da je to prvenstveno posledica manjeg domaćeg fonda, koji je kontinuirano, već decenijama u padu.

„Uvoz je trenutno neophodan kako bi mogla da funkcioniše druga mlekarska industrija koja proizvodi sireve, namaze i druge namirnice. Sa druge strane, proizvođači mleka ne vide da je njihov rad dovoljno profitabilan, i iz tog razloga smanjuju kapacitete“, napominje Stanić.

Govoreći o potencijalnim rešenjima koja bi mogla da smanje ugroženost domaćih proizvođača, Danasov sagovornik kaže da je to strateška stvar, jer je mleko osnovna namirnica prehrambene industrije.

https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/vlada-srbije-podstice-kupovinu-domaceg-mleka-u-prahu-da-bi-se-smanjio-pritisak-na-domace-mlekare/

On dodaje da upravo zato država treba da doprinese očuvanju domaćeg potencijala, kako u smislu stočnih fondova, tako i malih proizvođača mleka i mlekarske industrije.

Analitičar i novinar Branislav Gulan takođe smatra da su strepnje proizvođača mleka opravdane, a da je stvarno stanje čak i lošije nego što javnost može čuti.

„Sve je tačno i još gore nego što proizvođači pričaju. Stočarstvo nam je na nivou pre Prvog svetskog rata. Za 10 godina zatvoreno je 62.000 farmi, a sada imamo oko 170.000 krava mlekulja, što znači da u Srbiji proizvodimo oko milijardu i četiri stotine miliona litara mleka. Pre 15-20 godina imali smo do dva miliona krava. Iako je ova količina mogla dobro da se rasporedi, i da bude dovoljna za našu zemlju, to nije učinjeno. U Srbiji postoji mnogo proizvođača koji nemaju kome da prodaju mleko, jer mlekare neće da otkupljuju od onih koji imaju manje od 10 krava, te se 15.000 litara mleka prospe svaki dan“, objašnjava naš sagovornik.

Gulan napominje da je uvoz mleka jeftinija opcija za mlekare, a da sa druge strane domaći proizvođači ne žele da posluju u gubitku.

„Nastaće još veća kriza, jer stočarstvo u BDP-u poljoprivrede učestvuje sa 28,1 odsto. Sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja. Ako se nastavi sa uništavanjem stočnog fonda ovim tempom, pašće na 20 odsto, što bi bilo najmanje u svetu. Trideset godina stočarstvo opada po stopi od dva do tri odsto godišnje“, dodaje Gulan.

Govoreći o mogućnosti da se izbegne scenario u kom će domaća proizvodnja mleka biti ugašena, Gulan je skeptičan, jer jedino rešenje vidi u novim konceptima poljoprivrede, koji u ovom trenutku, kako napominje, nisu prioritet vlastima.

„Povratka nema jer problem nije nastao za tri meseca, već traje decenijama. Vlada rešava sve uredbama, a one nikada ne nose dobro, već se njima gaši požar. Poljoprivreda treba da bude strateška grana, ali to još dugo neće biti, jer su nadležnima infrastruktura i energetika bitnije. Potreban nam je novi koncept poljoprivrede prema nordijskom sistemu, gde će sve ići preko zadruga“, zaključuje naš sagovornik.

S druge strane, agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže za Danas da ipak kod samih proizvođača mleka postoje dve struje.

„Jedni smatraju da su mere izuzetno dobre i da ih spasavaju od bankrota – to su udruženja uglavnom iz Vojvodine. Kada pričamo o udruženjima iz centralne Srbije, gde se nalazi središte mlečnog govedarstva, oni su očigleno najnezadovoljniji“, navodi on.

Kako objašnjava, govedarstvo u Srbiji je u dugoročnoj krizi, ali on smatra da će se proizvodnja nastaviti.

„Pitanje je šta ćemo saznati kad bude bude popis poljoprivrede, kakvo je stvarno stanje mlečnog govedarstva i koliki je realan broj stoke. Takođe, koliko se domaćinstava bavi proizvodnjom. Ipak, ne verujem da će nestati proizvodnja mleka u Srbiji“, kaže Prostran.

Obnova mlečnog govedarstva je, kako dodaje, jedan dugoročan i jako skup proces.

„Od devedesetih godina opadao je broj mlečnih grla, ali niko se zbog toga nije posebno zabrinuo. I došli smo do ovog kritičnog broja, to je ozbiljna kriza u mlečnom govedarstvu“, ukazuje on.

„Ne verujem da će prestati proizvodnja mleka do kraja godine. Imaćemo i dalje ozbiljnih problema u tom sektoru, povećavaće se i dalje uvoz mleka, jer su farmeri iz kojih uvozimo mleko uvozimo u mnogo boljem položaju, a to su uglavnom farmeri iz EU“, obrazlaže Prostran.

Neće prestati proizvodnja mleka, a nastaviće se uvoz koji će ih ugrožavati, navodi naš sagovornik i dodaje da je pitanje da li će od sledeće godine biti boljih uslova za proizvođače ili će zaista u nekom periodu doći do prekida proizvodnje.

„Biće proizvodnje, ali će se problemi i dalje gomilati. Da sada država i odreši kesu, ona ne može ni za 10 godina da reši pitanje mlečnog govedarstva. Ne može se tako brzo rešiti ovaj problem. To je dug proces“, smatra Prostran.

Vlasnik farme krava i poljoprivrednik iz Banata Vukašin Baćina pozitivnije gleda na stvari. Kako navodi, stanje u mlekarstvu je lošije nego u decembru prošle godine, ali je bolje nego u maju pre godinu dana.

„Mleko sa moje farme u maju prošle godine odlazilo je za 24 dinara, a danas je to mleko 50 dinara po litri, bez premije. Prošle godine u maju, premija za mleko je bila 10 dinara, a ove godine je 15 dinara“, ističe on.

Baćina smatra da nije opravdana najava proizvođača o obustavi proizvodnje mleka.

„Ima tu dosta i političke priče, većina njih su politički oponenti i predstavnici nekih političkih opozicionih organizacija. Ima i slučajeva da je otkazan otkup, odnosno vraćen jer u mleku ima aflatoksina. Koja mlekara sme da otkupi takvo mleko i da ga stavi u raf da ga predaje?“, pita on dodajući da su imali dobru otkupnu cenu, a nisu želeli da ulažu u kvalitet svog mleka.

Naš sagovornik tvrdi da je pozadina priče da nije otkazala mlekara, nego je mleko zaraženo i ne ispunjava standarde.

„Ima par manjih mlekara koje su bankrotirale i prestale sa radom, to je istina, ali situacija nije toliko dramatična. Zdravo mleko niko neće odbiti. Vi kada radite kako treba, kada ste čisti i ispravni, niko zdravo mleko neće da vam ostavi i onda nemate problema“, naglašava Baćina.

Kako dodaje, situacija nije sjajna, ali nije ni toliko loša.

„Nije odlična situacija, to nikako. Cena mleka može biti veća i treba da se smanji uvoz, ali trenutno nije toliko crno koliko ga oni zacrnjuju“, smatra ovaj vojvođanski proizvođač.