Prete nestašice vode?

Svetu opasno prete nestašice vode

0Piše: BBC News na srpskom11. avgusta 2019. 18.40

Povećanje broja stanovnika, konzumacija mesa i ekonomske aktivnosti donosi sve veći pritisak na svetske rezerve vode.

Ljudi u oko 400 oblasti širom sveta žive u uslovima gde postoje „ekstremni uslovi u vezi sa vodom“, pokazuju podaci Svetskog instituta za resurse (WRI) iz Vašingtona.

Strahuje se da bi zbog nestašice vode milioni ljudi mogli da budu raseljeni, što bi dalje moglo da utiče na sukobe i političku stabilnost.

Od Meksika do Čilea, zatim u pojedinim delovima Afrike, kao i na poznatim turističkim odredištima na Mediteranu, raste nivo opterećenja vode (koliko se količine vode uzima iz zemlje i koja je to površina u odnosu na ukupnu).

• Svetski rekord: Etiopija zasadila 200 miliona stabala u jednom danu

Svetski problem

Skoro trećina svetskog stanovništva, oko 2,6 milijardi ljudi – živi u zemljama kojima preti visoki rizik od nestašice vode u budućnosti. Tu spada i 1,7 milijardi ljudi iz 17 zemalja kojima preti veoma visoki rizik, prema tvrdnjama instituta iz Vašingtona.

Tu spadaju zemlje Bliskog istoka koje su u najlošijem položaju, kao i Indija koja se suočava sa „velikim izazovima zbog potrošnje vode i načina upravljanja ovim resursom, što će uticati na razne stvari, od zdravlja stanovništva do privrednog razvoja“.

Pakistan, Eritreja, Turkemnistan i Bocvana su takođe zemlje kojima prete ekstremne nestašice vode.

Loša i dobra iznenađenja

Institut iz Vašingtona je ove podatke sakupio zahvaljujući platformi Akvedukt 3.0, koja analizira nekoliko hidroloških modela i izračunava koliko se vode povlači sa površine i koliko podzemnih voda snabdeva neku oblast.

Kada je procenat veći od 80, te oblasti su pod ekstremno visokim rizikom od nestašica vode.

• Moramo brzo da sadimo drveće

„Kao čovek koji radi sa podacima, trudim se da budem nepristrasan u očekivanjima, ali bio sam iznenađen kada sam video kakva je situacija u Indiji“, rekao je za Rutger Hofste, autor studije.

Indija se trenutno nalazi na 13. mestu zemalja kojima preti rizik od nestašice vode. Jedno mesto iznad je susedni Pakistan.

Devet od 36 država ili teritorija se vode kao oblasti sa ekstremnim rizikom od nestašica vode. Čenaj, glavni grad indijske države Tamil Nadu, nedavno su pogodile poplave i suše sličnih razmera.

U izveštaju stoji:

„Stalna kriza sa vodom u Čenaju pokazuje kakvi izazovi čekaju Indiju narednih godina. Dodatne otežavajuće okolnosti su loše upravljanje vodenim resursima i činjenica da i stanovništvo, ali i industrija imaju sve veće zahteve“.

U studiji se navodi i da će se Meksiko naći u sličnoj situaciji ako se ne preduzmu određene mere. Posebno je loša situacija u Meksiko Sitiju.

U deset od 16 administrativnih oblasti u Čileu, uključujući i prestonicu Santijago, situacija je ekstremno nepovoljna.

Peking i Moskva takođe se nalaze na spisku gradova i oblasti koji se nalaze pod esktremnim rizikom od nestašica vode. A Rusija i Kina nisu na spisku.

„Ima još nekih iznenađenja“, kaže Hofste.

To se odnosi na Italiju i Španiju, gde je zbog velikog broja turista sistem pod ozbiljnim opterećenjem tokom najsušnijih meseci u godini.

Više od polovine od 20 oblasti u Italiji imaju ekstremne probleme sa vodom, kao i trećina (27) od 81 provincije u Turskoj.

• Šta sve vrućine mogu da urade ljudskom telu

Situacija je loša i u Južnoj Africi, Bocvani, delovima Namibije i Angole.

Raste broj žednih

U periodu od 1961. do 2014. godine za dva i po puta je porasla količina vode koju su ljudi izvukli iz zemlje i uzeli od vodenih površina.

Količina potrebne vode za navodnjavanje useva duplirala se u poslednjih pola veka, navodi se u studiji. Oko 67 posto vode koju čovek uzme, ode upravo na navodnjavanje.

Potrebe industrije u 2014. porasle su tri puta u odnosu na 1961. godinu. Na industriju sada odlazi 21 posto ukupne količine vode.

U međuvremenu, na domaćinstva odlazi oko deset posto iskorišćene vode.

• Klimatske promene: Dvanaest godina za spas planete? Pre će biti 18 meseci

Samo mali procenat vode uzet iz hidroloških izvora vraća se direktno u živi svet.

Ipak, Hofste ističe da voda koja se koristi za navodnjavanje useva na kraju dođe do stoke koja pase.

S obzirom da raste broj zahteva za proizvodima životinjskog porekla, on smatra da bi ljudi određenim dijetama i promenom načina ishrane, pomogli da se smanji potrošnja vodenih resursa.

„To je. uveren sam, verovatno jedno od rešenja za globalnu krizu sa vodom“, kaže Hofste za BBC.

„Koristimo mnogo obradive zemlje za uzgajanje hrane i životinja. Tako da to nije baš najefikasniji način da resurse pretvorimo u kalorije“, tvrdi on.

Klima i sukobi

Nekoliko agencija Ujedinjenih nacija upozorilo je da će klimatske promene dovesti do toga da na određenim mestima sa manje preciznosti možemo da predvidimo nestašice vode.

Povećanje temperatura i oscilacije u količini padavina dovešće do smanjenog prinosa u mnogim tropskim oblastima u razvoju, gde već postoje nestašice hrane, navodi Svetska zdravstvena organizacija.

Podaci UN pokazuju da bi, ako se nastave sadašnji trendovi, nestašice vode mogle bi da dovedu do raseljavanja između 24 i 700 miliona ljudi do 2030. godine.

• U Parizu najtopliji dan u istoriji

Voda može da bude i faktor zbog kojeg dolazi do sukoba, pogotovo u oblastima gde je nema dovoljno. To su, recimo, Izrael, Libija, Jemen, Avganistan, Sirija i Irak.

Tu su i zemlje koje su primile veliki broj raseljenih ljudi poput Jordana i Turske.

Institut iz Vašingtona upozorio je da čak i zemlje kojima ne prete nestašice vode mogu da dođu u rizik zbog suša.

Moldavija i Ukrajina, na primer, vode se kao oblasti sa srednjim rizikom od nestašice vode, ali su na vrhu liste onih kojima prete suše. Iza njih je Bangladeš, kojem takođe ne prete nestašice.

Ipak, u ovim državama, mali farmeri imaju više problema u snabdevanju vodom od, recimo, kolega iz Kalifornije.

Pozitivna iskustva

Hofste kaže da podaci dobijeni zahvaljujući platformi pokazuju da društveno-ekonomski faktori najviše utiču na rizik od nestašice vode, ali da bi stvari mogle da se poboljšaju boljim upravljanjem tim prirodnim resursom.

U Singapuru, na primer, vlada sprovodi program „Četiri slavine“. To je impresivan sistem sakupljanja i distribucije vode,

Izrael je svetski lider u naprednim tehnologijama za vodu kao i upravljanje njom.

Hofste navodi da države koje se suočavaju sa ovakvim izazovom, poput Indije mogu da slede pomenute primere.

„Nestašice su nam pokazatelj, ali ne moraju da budu naša sudbina“, ističe Hofte.

„Sve zavisi od toga kako određena država reaguje na ove situacije. Postoje primeri zemalja koje su se izborile sa nestašicom vode“.

Dodatno izveštavanje, Navin Sing Kadka, dopisnik Svetske službe zadužen za životnu sredinu