субота, 18 маја, 2024
vesti online

Bilo kako bilo, u penziju kasnije

B92

Beograd — Reforma penzionog sistema u Srbiji je neminovnost, kao što je neminoivno i podizanje starosne granice za odlazak u penziju, ocenili su ekonomisti i sindikati.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Takođe, kako ocenjuju, uštede se u budžetu ne smeju sprovoditi na štetu već ionako osiromašenih penzionera, nego reformom Fonda PIO i njegovih prihoda,

Predsednik Ekonomskog saveta Srpske napredne stranke Milenko Dželetović rekao je da će imperativ nove vlade i njenog Ekonomskog saveta biti sistemsko rešavanje reforme penzionog sistema. On je poručio da se reforma mora započeti, a tek poslednja mera, ukoliko sve druge budu iscrpljene, biće jednokratno smanjenje penzija.

Komentarišući zahtev MMF-a da se moraju ostvariti uštede na izdacima za penzije, kao uslov da Srbija dobije novi aranžman, Dželetović je za RTS rekao da to ne mora da bude prihvaćeno ako će naneti štetu u makroekonomskoj stabilnosti zemlje. On je napomenuo da će to tek biti stvar pregovora sa Fondom.

Reforma penzionog sistema je tek jedan „kamičak“ u moru problema koji čekaju novu vladu, ocenio je Dželetović, koji smatra da će nova vlada sigurno imati kredibilitet za sprovođenje reformi, od kojih će neke sigurno biti bolne.

Prema njegovim rečima, u sprovođenju penzione reforme puno bi pomoglo povećanje privredne aktivnosti zemlje i to spada u prioritete prvog reda nove vlade, među kojima je i donošenje seta od 22 zakona.

U Srbiji od ukupno 1,7 miliona korisnika, penzija 410.000 penzionera ima najnižu penziju, a to je 10.000 dinara mesečno, a prosečna penzije iznosi oko 23.000 dinara mesečno, naveo je Grujić. On je dodao da je indeksacijom, odnosno usklađivanjem penzija sa rastom trsoškova života, ta grupacija od 2003. do danas realno izgubila 27 odsto mesečnih prihoda.

Ekonomista Miladin Kovačević kazao je da bi reforma penzionog sistema morala da ide u dva pravca – podizanjem granice za penzionisanje, što je neminovnost, a drugi pravac je indeksacija penzija sa rastom inflacije i tu bi mogli da se smanje izdaci za penzije iz budžeta ispod 10 odsto BDP-a godišnje.

Kovačević je objasnio da se reforma penzionog sistema može sprovesti bez nužnog smanjenja penzija, reformom PIO fonda i novim izvorima prihoda za taj fond. Član predsdeništva Samostalnog sindikata Srbije Milan Grujić naveo je da je bruto učešće penzija u BDP-a od 12 do 15 odsto od 2009. do 2012. godine, a MMF zahteva da se to učešće svede na ispod 10 odsto BDP-a.

U Srbiji od ukupno 1,7 miliona korisnika, penzija 410.000 penzionera ima najnižu penziju, a to je 10.000 dinara mesečno, a prosečna penzije iznosi oko 23.000 dinara mesečno, naveo je Grujić. On je dodao da je indeksacijom, odnosno usklađivanjem penzija sa rastom trsoškova života, ta grupacija od 2003. do danas realno izgubila 27 odsto mesečnih prihoda.

Na birou ima realno milion ljudi bez posla sa prosečnom starošću od 39 godina, a mladih od 24 do 34 godine života ima 270.000 i ako bi se starosna granica za odlazak u penziju pomerila na 67 godina, za dve godine imali bi smo mali efekat rasta prihoda u budžetu – svega četiri odsto po tom osnovu, upozorio je Grujić.

PIO Fond treba restrukturirati da bude samoodrživ i samofinansirajući, naglasio je Grujić i dodao da ove godine od 584 milijarde dinara u Fondu PIO, oko 261 milijarde dinara dolazi iz republičkog budžeta i suština reformi treba da bude smanjenje učešća države u finansiranju Fonda PIO.

Predsednik Saveza vojvođanskih penzionera Milan Nenadić rekao da su penzioneri toliko osiromašeni, da neki primaju penzije niže od socijalne pomoći, tako da je stotine hiljada penzionera „u stanju socijalne bede“, ili na samom rubu, ocenjujući da zbog toga nema govora o nekakvom smanjenju njihovih penzija.

Reformu penzionog sistema ne treba rešavati „preko leđa penzionera“, već treba pribeći drugim modelima u rešavanju tog problema, rekao je Nenadić.

Prema njegovoj oceni, jedan od problema je veliki broj invalidskih penzionera, koji se ubuduće ne sme povećavati, jer sada dostiže skoro trećinu ukupnog broja penzionera, po čemu je Srbija blizu nekih evropskih razvijenih zemalja.

www.pregled.net izbor vesti